Ovo je jedan mogući izbor.

DOSADA je nastala prilikom posete jednoj izložbi u Beogradu, stajao sam nekih pola sata ispred ulaza i fotografisao telefonom korake slučajnih prolaznika.

HARD BACKUP su crteži nastali crtanjem u programu Autodesk u samom telefonu, koristeći isključivo prst kao alatku. Posle, za izložbu, sam ih odštampao i ubacio u makete mobilnog telefona Nexus 5.

CRNE PAPRIKE su zagorele, u šporetu zaboravljene paprike koje su bile predviđene da postanu ajvar. Učinile su mi se lepim i dovoljno interesantnim da im produžim život iako od ajvara nije bilo ništa.

SAM U PARIZU je serija digitalnih fotografija koje sam uradio 2004. godine sa namerom da napravim izložbu koju nikada nisam realizovao. Od ukupno 63 fotografije koje sam snimio tokom ta dva dana mog boravka u Parizu, njih 61 su autoportreti, danas bi se zvali SELFIJI, tada takav izraz još uvek nije postojao. Da sam tada napravio izložbu, verovatno bi to bila prva SELFIE izložba na svetu.

DOKON je nastao u neka bezbrižnija vremena (iako mi se to tada nije činilo tako), tada sam se oprobao u programu Painter gde sam crtao-slikao uz pomoć grafičke table. Iz svega toga nastala je jedna digitalna slika, jedan video koji prikazuje sam proces slikanja i jedan print na platnu, uramljen.

Početkom 2023 godine sam počeo ozbiljnije da se bavim veštačkom inteligncijom (AI). Kao rezultat tog rada ovde su tri segmenta, izbor radova koje sam do sada uradio. AI Žene, AI Žene koje govore i Distopijski prostori.

AI ŽENE su nastale tako što sam u interakciji sa AI ponašao kao fotograf, birajući pre svega koga “fotografišem” a zatimi kako, odnosno davao sam upute o svetlu, mdiju, pozadini, objektivima… Napravio sam nekoliko stotina portreta od kojih ovde predstavljam manji deo.

AI ŽENE KOJE GOVORE su kratki videi nastali korićenjem dodatnih AI alata koji su mi omogućili da prethodne AI Žene progovore i kažu AI generisane pesme, poneki vic ili nešto sasvim treće. Tekstovi koje izgovaraju su nastali u kooperaciji mene i AI i ponekad nisu ono što mislite da jesu.

DISTOPIJSKI PROSTORI su prostori koji mogu biti u mojim snovima ili sanjarenjima, nisu slučajni. Usamljenost ponekad može biti inspirativna. I oni su nastali kao generisane AI fotografije, na način kako bih ih verovatno fotografisao da postoje i da se nađem u njima.

I na kraju, jedan mali tizer za jedan hostel u Beogradu, pravio sam animiranu najavu za njega. Moj brat, Gabriel, takođe umetnik, napravio je logo za taj hostel.

U budućnosti ću menjati postavku ovde na sajtu, digitalnih radova je mnogo i ne želim ih sve predstaviti odjednom. Neki od radova će završiti i kao CryptoArt.